I still haven't found what I'm looking for

Pitam se, šta je to što nas može trajno usrećiti? Čini mi se, da su svi ti mali, dragoceni trenuci "sreće" koji prođu brže i nego što su došli, nekako površni, dovoljni samo da preguramo dan, ali ne i da formiraju nešto dublje i trajnije; nešto što će nam reći - to je to što ti je potrebno, uhvati ga i ne puštaj.

Imam osećaj da svakodnevno puštamo tu istu sreću da prođe pored nas, jer ne umemo da je prepoznamo. Ona je za svakoga od nas spoj nečega drugačijeg, neprepoznatljivog za druge, a vrlo često i za nas same. Ponekad mislimo da je to što imamo za nas dovoljno i da više od toga ne može. Jako se plašimo da to izgubimo, i upravo u trenutku kada se to desi, mi shvatimo da to zapravo i nije bilo to što nam je bilo potrebno. Ali šta jeste?

U tome i jeste stvar. Kad sve ono što smo mislili da jeste, postane ono što nije, šta onda? Kako otkriti "to nešto", a ne stvarati još iluzija, zabluda, ne obmanjivati sebe? A i kako bi prepoznali, ako to do sad nismo osetili, doživeli? Kažu, kad se "to nešto" dogodi, jednostavno znaš. Ali da li je zaista tako? Jer sve ono što smo mislili da znamo do tad, tog istog trenutka pada u vodu. Prestaje da postoji. Poništava se. Gubi smisao. I šta nam od svega toga preostaje?

Da ponovo prigrlimo sve to, i krenemo ispočetka, započnemo još jedan začarani krug, koji će nas eventualno dovesti do potpuno iste tačke gde ništa ne znamo, i ništa nije bitno. Ali svejedno ćemo to učiniti, jer ni sami ne znamo šta je to što trajno menja našu strukturu bića, koje je ispunjeno i srećno, I to je njegovo trajno stanje. Jednostavno ne znamo, a možda je upravo tu, ispred nas, i samo čeka da bude prepoznato, prihvaćeno. Možda gledamo u to svaki dan, a nismo u stanju da vidimo.

Nije nedostižno - ne može biti. Potrebno je izoštriti um i sagledati sve mnogo šire od onoga kako smo naučeni. A naučeni smo da se ograničavamo i kočimo pred nepoznatim, da se plašimo života više nego smrti. Da bežimo od sebe i svojih strahova, umesto da im se suprostavimo i neprestano potvrđujemo sebi koliko smo hrabri i jaki. Jer ni sami ne znamo u kojoj meri to zapravo jesmo, dok nam to ne postane jedina opcija. 

Kad se nađeš oči u oči sa najvećim strahom koji nisi ni mogao da zamisliš, onda shvatiš koliko si se zapravo bojao svega onoga čega nisi morao, a što je u tim trenucima apsolutno nebitno; jer sad moraš biti veći od samog sebe da bi pobedio. Preživeti - druga opcija jednostavno ne postoji. Prevazići taj strah, znači prevazići samog sebe. I to je jedini takmičar sa kojim se treba nadmetati.

Ali, kad sve to prođe, i dalje ostaje ista nedoumica, ista bol, ista večnost. Ne tragaj, stvaraj, i naći ćeš. Ne lutaj, zastani, oslušni, pogledaj i oseti. Tu je, samo treba da mu daš sebe i taj trenutak. I da to stvarno želiš. 

"I believe in the Kingdom come, then all the colors will bleed into one, bleed into one, but yes, I'm still running. And I still haven't found, what I'm looking for."*


*U2. The Joshua Tree. May 1987. I Still Haven't Found What I'm Looking For

Copyright © December 2020. Danijela Mališić. All Rights Reserved.




Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Povratak

Probudi te tako jednog jutra osećaj da je gotovo. Gotovo sa suzama, gotovo sa bolom, nema više krivice i sumnje u sebe. Znaš da si iz još jedne borbe izašao jači. Ali u isto vreme, čini se da ne osećaš ništa. Tup si, prazan, utrnuo; čini ti se da je sve što je od tebe ostalo samo ljuštura. Razočaran si, jer sada jasno vidiš svoju priču, koja kao da se nekad desila nekom drugom, negde tamo daleko.  Izdahneš. Probaš da umiriš savest bar na trenutak. I dalje si tu, nisi se dao slomiti. Sebe si pobedio, još jednom. Nasmešiš se. I dalje ništa. Tu si, nije te progutao ponor. A mislio si da si izgubio. Preživećeš i ovaj put, jer to je ono što najbolje radiš. Ispočetka, ma kuda te odvelo. Stisneš zube i poveruješ u bolje sutra. Jer to je jedino što ti je preostalo. Sjaj u tvojim očima, videćeš ga ponovo; samo ovaj put ne dozvoli da ga oduzme neko ko ga ni sam nije imao, niti ga je znao prepoznati, onako suštinski, bezuslovno. Vrati svoje nazad. I sledeći put budi obazriviji. Postoje delovi teb
Read more

Bespuća

Svi naši putevi, sve naše sumnje, strahovi i vrištanja; sve to nekako podneseš u samoći. Iako si mnoge ljude na tim putevima sreo, nekako ste se na kraju ipak mimoišli, zaobišli i izbegli. Sve se dešava sa razlogom. Poveruj u to, i bićeš beskrajno slobodan - slobodan da sretneš nekoga sa kim ćeš ovoga puta koračati skladno, ma koliko dugo to potrajalo. Čovek je suštinski oduvek i zauvek sam. U srži svog bića on uvek traži nekoga sa kim bi mogao podeliti sve te kompleksne emocije i neizgovorene misli, sa kojima se vrlo često teško nosi. Ali sve dok nisi dovoljno hrabar da sve to podeliš sa samim sobom, nećeš biti u stanju ni sa nekim drugim. I taj neko te je u stanju prepoznati, samo onoliko duboko, koliko je upoznao sebe. Ma koliko se ti trudio da daš, uvek se sve svodi na to koliko si zapravo bio spreman da daš sebi, pre nego što daš drugima. Uče nas da je strašno biti sam, uče nas da nam je uvek potreban neko, da ne možemo sami da izguramo život. A niko nas ne uči da je najveći izvor
Read more

Someone You Loved

There are those days when everything seems just lost, when you feel like giving up on fighting, when you torture yourself  asking questions, how the hell this happened again and was it worth it. Am I worth it? When you can barely speak of all those emotions you're drowning in, when you think you cannot face the world ever again and all you want to do is to scream at the top of your lungs. We cannot control who we love, but we can be more careful with how much we allow people. No one can protect you from the takers who have no limits, except for you. But you don't do that by trying to become one. You are you, for a reason.  There are those nights when it's cold, freezing cold. When darkness seems to be only thing that surrounds you. The only voice you can hear it's the voice of despair. You can hardly recognize yourself anymore. You are numb and you are lost. You think there is no coming back and you just lay there in the silence of eternity. But that's where you'
Read more