Bespuća

Svi naši putevi, sve naše sumnje, strahovi i vrištanja; sve to nekako podneseš u samoći. Iako si mnoge ljude na tim putevima sreo, nekako ste se na kraju ipak mimoišli, zaobišli i izbegli. Sve se dešava sa razlogom. Poveruj u to, i bićeš beskrajno slobodan - slobodan da sretneš nekoga sa kim ćeš ovoga puta koračati skladno, ma koliko dugo to potrajalo.

Čovek je suštinski oduvek i zauvek sam. U srži svog bića on uvek traži nekoga sa kim bi mogao podeliti sve te kompleksne emocije i neizgovorene misli, sa kojima se vrlo često teško nosi. Ali sve dok nisi dovoljno hrabar da sve to podeliš sa samim sobom, nećeš biti u stanju ni sa nekim drugim. I taj neko te je u stanju prepoznati, samo onoliko duboko, koliko je upoznao sebe. Ma koliko se ti trudio da daš, uvek se sve svodi na to koliko si zapravo bio spreman da daš sebi, pre nego što daš drugima.

Uče nas da je strašno biti sam, uče nas da nam je uvek potreban neko, da ne možemo sami da izguramo život. A niko nas ne uči da je najveći izvor snage upravo u nama, ne samo onda kada je biti jak naš jedini izbor. Uvek nam je dostupan. Da živeći kroz prizmu sopstvene snage, mi je samo onda možemo podeliti i sa drugima.

Nisi ti jači samo kad imaš nekoga pored sebe. Ti ćeš ojačati sa nekim, samo onda kad si sam dovoljno jak, i jedino na taj način se snaga koja se deli, zapravo umnožava. Neverovatno je to koliko nismo svesni svojih mogućnosti, jer se plašimo suočavanja i onoga što bi mogli postići bez bilo čije pomoći. Ne mora samoća uvek da bude bolna. Može biti i vrlo oslobađajuća. Konstruktivna. Pokretačka.

Ne treba bežati od drugih. Naprotiv, neke osmehe treba jako prigliti i ne puštati ih kroz večnost. Ali nikad ne smeš da zaboraviš da si i ti jednako dragocen i da i tebi treba zagrljaj, stisak ruke, lepa reč. Ne zato što nećeš preživeti bez toga, već zato što si, shvatajući svoju vrednost, odlučio da kutak svoje samoće predstaviš drugome bez imalo stida I straha. Oni pravi nikad neće pobeći.

Budi ono što jesi, ostani veran sebi uprkos vremenu u kome živimo, uprkos svemu. Ne dozvoli da samo zato što svesno biraš da neke bitke biješ sam, misliš da tvoju tišinu niko ne čuje. Baš tad, pronaći će te onaj ko treba i kad si se najbolje sakrio. Dok si najlepše ćutao. Najiskrenije plakao. Najviše voleo. I hrabro krenuo napred sam. Bez osvrtanja. Sigurnim korakom. Nemoj nikad da staneš.

"I know the road looks lonely, but that's just Satan's game; and either way my baby, we'll never be the same." *

*Madonna. American Life. Warner Bros Records. 2003.

Copyright © Danijela Mališić. February 2022. All Rights Reserved.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Povratak

Probudi te tako jednog jutra osećaj da je gotovo. Gotovo sa suzama, gotovo sa bolom, nema više krivice i sumnje u sebe. Znaš da si iz još jedne borbe izašao jači. Ali u isto vreme, čini se da ne osećaš ništa. Tup si, prazan, utrnuo; čini ti se da je sve što je od tebe ostalo samo ljuštura. Razočaran si, jer sada jasno vidiš svoju priču, koja kao da se nekad desila nekom drugom, negde tamo daleko.  Izdahneš. Probaš da umiriš savest bar na trenutak. I dalje si tu, nisi se dao slomiti. Sebe si pobedio, još jednom. Nasmešiš se. I dalje ništa. Tu si, nije te progutao ponor. A mislio si da si izgubio. Preživećeš i ovaj put, jer to je ono što najbolje radiš. Ispočetka, ma kuda te odvelo. Stisneš zube i poveruješ u bolje sutra. Jer to je jedino što ti je preostalo. Sjaj u tvojim očima, videćeš ga ponovo; samo ovaj put ne dozvoli da ga oduzme neko ko ga ni sam nije imao, niti ga je znao prepoznati, onako suštinski, bezuslovno. Vrati svoje nazad. I sledeći put budi obazriviji. Postoje delovi teb
Read more

Someone You Loved

There are those days when everything seems just lost, when you feel like giving up on fighting, when you torture yourself  asking questions, how the hell this happened again and was it worth it. Am I worth it? When you can barely speak of all those emotions you're drowning in, when you think you cannot face the world ever again and all you want to do is to scream at the top of your lungs. We cannot control who we love, but we can be more careful with how much we allow people. No one can protect you from the takers who have no limits, except for you. But you don't do that by trying to become one. You are you, for a reason.  There are those nights when it's cold, freezing cold. When darkness seems to be only thing that surrounds you. The only voice you can hear it's the voice of despair. You can hardly recognize yourself anymore. You are numb and you are lost. You think there is no coming back and you just lay there in the silence of eternity. But that's where you'
Read more