Povratak

Probudi te tako jednog jutra osećaj da je gotovo. Gotovo sa suzama, gotovo sa bolom, nema više krivice i sumnje u sebe. Znaš da si iz još jedne borbe izašao jači. Ali u isto vreme, čini se da ne osećaš ništa. Tup si, prazan, utrnuo; čini ti se da je sve što je od tebe ostalo samo ljuštura. Razočaran si, jer sada jasno vidiš svoju priču, koja kao da se nekad desila nekom drugom, negde tamo daleko. 

Izdahneš. Probaš da umiriš savest bar na trenutak. I dalje si tu, nisi se dao slomiti. Sebe si pobedio, još jednom. Nasmešiš se. I dalje ništa. Tu si, nije te progutao ponor. A mislio si da si izgubio. Preživećeš i ovaj put, jer to je ono što najbolje radiš. Ispočetka, ma kuda te odvelo. Stisneš zube i poveruješ u bolje sutra. Jer to je jedino što ti je preostalo. Sjaj u tvojim očima, videćeš ga ponovo; samo ovaj put ne dozvoli da ga oduzme neko ko ga ni sam nije imao, niti ga je znao prepoznati, onako suštinski, bezuslovno.

Vrati svoje nazad. I sledeći put budi obazriviji. Postoje delovi tebe koje moraš sačuvati po svaku cenu. Ne predaj sve tako lako, jer ćeš kad-tad morati da se vratiš po to. A da za promenu, radi svog mira, jednostavno odeš? Ne zato što si poražen ili slab, već zato što konačno biraš sebe. I pobedjuješ, tu nema nikakve sumnje. Sve te praznine kojima se trenutno krećeš, dobiće savršen smisao samo onda. A ako je nešto učinilo da se tako osećaš, onda ti nije ni bilo namenjeno.

Skloni smo iluzijama, jer nam je uvek lakše da pobegnemo u taj svet, i odsanjamo, nego da se suočimo sa istinom. Ali niko ne želi da živi zaslepljen zauvek, niti je to moguće. Realnost udara pre ili kasnije i moramo biti spremni. Ne zato što smo bilo šta loše nužno zaslužili, već je tu da nam pomogne da bliže shvatimo sebe i svoju svrhu. A ona nipošto ne zavisi od drugih ljudi, niti situacija u koje smo dovedeni. Prepoznaćeš to onog momenta kad se distanciraš od svega što te je toliko duboko ranilo i pokušaš da razumeš.

I kada o svemu što se desilo, budeš u stanju da pričaš sa osmehom, znaj da si, vodjen sopstvenom svrhom, konačno prihvatio sebe u potpunosti. Udahneš. Savest ti je mirna. Nasmešiš se najlepše što umeš. Vidiš svoj odraz u ogledalu. Gledaš u jačeg, boljeg sebe. I sjaj u tvojim očima je ponovo tu, jer si se vratio sebi. Vratio si se kući. 

"U tvome oku je dragi kamen, ili to suzu, čuvaš za mene; al’ ja sam samo snoviđenje, koje ti kaže: “Raduj se!”*


*Film. Jurislav Stublić Jura. Mi nismo sami. Sva čuda svijeta. 1983.

Copyright © Danijela Mališić. 22.02.2022. All Rights Reserved.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Bespuća

Svi naši putevi, sve naše sumnje, strahovi i vrištanja; sve to nekako podneseš u samoći. Iako si mnoge ljude na tim putevima sreo, nekako ste se na kraju ipak mimoišli, zaobišli i izbegli. Sve se dešava sa razlogom. Poveruj u to, i bićeš beskrajno slobodan - slobodan da sretneš nekoga sa kim ćeš ovoga puta koračati skladno, ma koliko dugo to potrajalo. Čovek je suštinski oduvek i zauvek sam. U srži svog bića on uvek traži nekoga sa kim bi mogao podeliti sve te kompleksne emocije i neizgovorene misli, sa kojima se vrlo često teško nosi. Ali sve dok nisi dovoljno hrabar da sve to podeliš sa samim sobom, nećeš biti u stanju ni sa nekim drugim. I taj neko te je u stanju prepoznati, samo onoliko duboko, koliko je upoznao sebe. Ma koliko se ti trudio da daš, uvek se sve svodi na to koliko si zapravo bio spreman da daš sebi, pre nego što daš drugima. Uče nas da je strašno biti sam, uče nas da nam je uvek potreban neko, da ne možemo sami da izguramo život. A niko nas ne uči da je najveći izvor
Read more

Someone You Loved

There are those days when everything seems just lost, when you feel like giving up on fighting, when you torture yourself  asking questions, how the hell this happened again and was it worth it. Am I worth it? When you can barely speak of all those emotions you're drowning in, when you think you cannot face the world ever again and all you want to do is to scream at the top of your lungs. We cannot control who we love, but we can be more careful with how much we allow people. No one can protect you from the takers who have no limits, except for you. But you don't do that by trying to become one. You are you, for a reason.  There are those nights when it's cold, freezing cold. When darkness seems to be only thing that surrounds you. The only voice you can hear it's the voice of despair. You can hardly recognize yourself anymore. You are numb and you are lost. You think there is no coming back and you just lay there in the silence of eternity. But that's where you'
Read more