Povratak
Probudi te tako jednog jutra osećaj da je gotovo. Gotovo sa suzama, gotovo sa bolom, nema više krivice i sumnje u sebe. Znaš da si iz još jedne borbe izašao jači. Ali u isto vreme, čini se da ne osećaš ništa. Tup si, prazan, utrnuo; čini ti se da je sve što je od tebe ostalo samo ljuštura. Razočaran si, jer sada jasno vidiš svoju priču, koja kao da se nekad desila nekom drugom, negde tamo daleko. Izdahneš. Probaš da umiriš savest bar na trenutak. I dalje si tu, nisi se dao slomiti. Sebe si pobedio, još jednom. Nasmešiš se. I dalje ništa. Tu si, nije te progutao ponor. A mislio si da si izgubio. Preživećeš i ovaj put, jer to je ono što najbolje radiš. Ispočetka, ma kuda te odvelo. Stisneš zube i poveruješ u bolje sutra. Jer to je jedino što ti je preostalo. Sjaj u tvojim očima, videćeš ga ponovo; samo ovaj put ne dozvoli da ga oduzme neko ko ga ni sam nije imao, niti ga je znao prepoznati, onako suštinski, bezuslovno. Vrati svoje nazad. I sledeći put budi obazriviji. Postoje delovi teb